Sva teorija o kojom je reč u većini tekstova na ovom blogu ne može nikada da bude toliko zanimljiva dok ne vidimo kako sve to apstraktno dobija svoju primenu u praksi, u konkretnim slučajevima o kojima čitamo u novinama i slušamo vesti. Samo saznanje da je profesor lingvistike angažovan da pročita pismo počinioca krivičnog dela i da na osnovu njega da nalaz i mišljenje o autoru, njegovim namerama i ciljevima, interesantnije je od svake definicije koju pritom naučimo zasigurno.
1. Slučaj Unabombaša
Istraga protiv Unabombaša trajala je gotovo dve decenije i predstavljala jednu od najdužih i najskupljih potraga FBI-ja. Presudan pomak ostvaren je zahvaljujući forenzičkoj lingvistici: analizom manifesta koje je počinilac slao medijima, lingvista Rodžer Šaj zaključio je da je reč o obrazovanom muškarcu srednjih godina, povezanom sa severnom Kalifornijom. Njegovi zaključci bili su znatno precizniji od ranijih policijskih procena, a analiza jezika doprinela je identifikaciji Teodora Kačinskog, poznatog kao Unabombaš, čime je pokazana velika vrednost jezičkih tragova u profilisanju osumnjičenih.
2. Slučaj Hamert
Nakon ubistva Šarlin Hamert istraga je zapala u ćorsokak sve dok policija nije angažovala forenzičke lingviste da analiziraju dva anonimna pisma. Autor tih pisama pokušao je da usmeri istražne organe na nepostojećeg uhodu i navodnog serijskog ubicu. Poređenjem stilskih, gramatičkih i retoričkih obrazaca utvrđene su značajne veze između pisama i dokumentacije koju je pisao suprug žrtve. Lingvistička analiza, zajedno sa drugim dokazima, doprinela je osudi Brajana Hamerta za ubistvo supruge.
3. Slučaj Ala Kaponea
Iako je Al Kapone decenijama povezivan sa organizovanim kriminalom, nije osuđen za nasilna krivična dela već za utaju poreza. Važnu ulogu u tom procesu imala je forenzička analiza dokumenata i rukopisa. Stručnjaci su povezali potpise i finansijske evidencije sa Kaponeovim prihodima, čime je dokazano postojanje neprijavljenog novca.
4. Slučaj Zodijak
U istrazi zloglasnog serijskog ubice Zodijaka forenzički lingvisti analizirali su brojna pisma koja je slao medijima i policiji. Iako počinilac nikada nije zvanično identifikovan, analiza jezika, stila, pravopisnih obrazaca i načina komunikacije omogućila je izradu detaljnog psihološkog i sociodemografskog profila. Stručnjaci su zaključili da je autor namerno pokušavao da zavara istražitelje prikazujući se manje obrazovanim nego što jeste.
5. Slučaj antraksa
Nakon slanja pisama sa antraksom u SAD 2001. godine, lingvisti su analizirali sadržaj poruka i način ispisivanja adresa kako bi procenili poreklo, obrazovanje i jezičke karakteristike autora. Istraživanje je pokazalo da pojedine osobenosti izražavanja, koje su na prvi pogled upućivale na stranog govornika engleskog jezika, mogu da predstavljaju namernu obmanu.
6. Novogodišnja pretnja
Krajem 1999. godine predstavnice čileanskog udruženja porodica nestalih primile su božićnu čestitku koja je sadržala ozbiljne pretnje smrću. Forenzičko-lingvistička analiza pokazala je da poruka poseduje sve ključne elemente uspešne pretnje: jasno izraženu nameru, mogućnost izvršenja i cilj zastrašivanja primaoca. Time je zaokružena procena ozbiljnosti i pravnog značaja navedenih pretećih poruka.
