Politika nije samo ono što se odvija u parlamentu, u televizijskim debatama ili tokom predizbornih mitinga. Ona utiče na naš svakodnevni život – od toga koliko čekamo kod lekara i kakvo obrazovanje dobijamo do toga kako funkcionišu javne službe i koliko smo sigurni u sopstvenoj zemlji. Zato izbori nisu samo prilika da ispunimo građansku dužnost nego da to učinimo savesno. Tada donosimo odluku na osnovu onoga što nam političari govore, onoga što prećutkuju i načina na koji predstavljaju sebe, svoje protivnike i budućnost koja nas čeka, a to čine vrlo često manevrisanjem jezičkim konstrukcijama. Dakle, u izbornom procesu (i svakom drugom političkom) jezik može da bude i sredstvo informisanja i moćno oružje manipulacije.
Osim pitanja kako proveriti da li su izbori protekli onako kako bi trebalo, ostaje i ono važnije za predizborni proces (ili neke druge političke debate) – da li su i u kojoj meri političari zloupotrebili mogućnost da se obraćaju javnosti koristeći se obmanom, ucenom ili nekom drugom vrstom manipulacije. Tu na sceni može (i treba) da bude i forenzička lingvistika, ali i savremena disciplina koja se bavi analizom izbornih podataka primenom širokog spektra statističkih metoda – izborna forenzika. Analitičari ispituju podatke sa biračkih mesta i proveravaju da li se brojevi ponašaju onako kako bi se očekivalo na osnovu matematičkih pravila. Koriste se različite metode, od analize rasporeda cifara do složenijih statističkih modela. Važno je, međutim, razumeti da neobično odstupanje nije automatski dokaz izborne prevare. Ono može biti signal da rezultate treba pažljivije ispitati.
Forenzička lingvistika može da pomogne u otkrivanju političkih manipulacija tako što ispituje kako reči (zajedno sa fotografijama, snimcima i gestovima) utiču na to kako doživljavamo političke poruke. Analizom načina na koji se političari izražavaju, kakve reči biraju i šta poručuju između redova može se bolje razumeti kako pokušavaju da utiču na birače. Posebna pažnja posvećuje se govoru mržnje i podsticanju nasilja na društvenim mrežama, otkrivanju autora anonimnih poruka, kao i manipulativnim porukama kojima se igra na emocije građana, podstiču strah ili produbljuju podele. Jer nije važno samo šta nam se poručuje već i kako, kojim sredstvima i s kojim mogućim ciljem.
Dok su u razvijenijim zemljama postupci izborne forenzike odavno postali deo uobičajene izborne prakse, u Srbiji je jedan od značajnih koraka u tom pravcu bila studija dr Zlatka Kovačića „Forenzička analiza parlamentarnih izbora u Srbiji 2023”, u kojoj su analizirani zvanični rezultati sa 8.273 biračka mesta. Ispitivanje je ukazalo na određena statistička odstupanja i obrasce koji zaslužuju dodatnu pažnju, posebno na manjim biračkim mestima. Pojedini nalazi otvorili su pitanja o mogućim nepravilnostima, ali rezultati nisu predstavljali konačan dokaz da je izborna prevara zaista počinjena. Upravo je to suština forenzičkog pristupa: umesto da se oslanjamo na utiske, sumnje ili političke tvrdnje, tražimo podatke, ispitujemo ih i proveravamo šta oni zaista mogu da nam kažu.
Forenzička lingvistika se nekada bavila prvenstveno analizom teksta, ali danas proučava i druge oblike komunikacije, poput fotografija, video-snimaka, emodžija i audio-zapisa, koji mogu uticati na značenje poruke. Na društvenim mrežama, gde se sve to često kombinuje, nije uvek lako utvrditi šta je autor zaista želeo da poruči i da li je objavljeni sadržaj istinit, uvredljiv ili manipulativan.
Posebno su zanimljivi slučajevi u kojima se tekst i slika udružuju da bi nas naveli da poverujemo u nešto što nije tačno. Istraživanje političkih prevara na društvenim mrežama u Indoneziji, predstavljeno u studiji „Odabrani slučajevi političkih prevara na društvenim mrežama: multimodalni pristup u forenzičkoj lingvistici”, autori su proučavali ne samo značenje teksta i vizuelnih sadržaja pojedinačno već i poruku koju stvaraju kada se posmatraju zajedno, uzimajući u obzir širi kontekst. U tom okviru razmatra se i pojam „bekstvo od stvarnosti u postistinitoj eri” (post-truth escapism), koji opisuje sklonost ljudi da prihvataju tvrdnje koje odgovaraju njihovim emocijama i uverenjima, čak i kada nisu potkrepljene činjenicama.
I politički govori zaslužuju pažljivo slušanje i još pažljivije tumačenje. Upoređivanje govora izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa u Ujedinjenim nacijama u okviru jedne studije pokazalo je kako politički lideri mogu različito da predstavljaju sopstveni narod, protivnike i sukobe u kojima učestvuju. U analiziranim govorima pojavljivali su se različiti načini isticanja ugroženosti, pozivanja na moralne vrednosti i predstavljanja odnosa između „nas” i „njih”. Dok se jedan pristup više oslanjao na konfrontaciju i naglašavanje pretnji, drugi je češće koristio diplomatski ton i pozivanje na mir i saradnju. Ovakve analize ne služe samo prebrojavanju određenih reči već i razumevanju načina na koji se jezikom oblikuju slika stvarnosti, kolektivni identitet i stavovi publike.
Na kraju, i izborna forenzika i forenzička lingvistika podsećaju nas na isto: ono što nam se predstavlja kao istina ne treba prihvatati bez preispitivanja. Brojevi mogu da ukažu na nepravilnosti, a reči da otkriju kako se grade uverljive priče, prikrivaju značenja ili podstiču emocije. Ipak, ni statističko odstupanje ni sumnjiva formulacija sami po sebi nisu dovoljni za konačne zaključke – potrebni su kontekst, provera i pažljiva analiza. U vremenu kada se informacije šire brže nego što stignemo da ih proverimo, kritičko razmišljanje nije samo korisna veština nego i važan deo odgovornog građanstva. Jer demokratija ne zavisi isključivo od toga kako glasamo već i od toga koliko pažljivo slušamo, čitamo i razmišljamo pre nego što poverujemo.
