Dug put je bio dovde, ali stigla sam! Pronalaženje je posebno otežavalo to što je moja najgora osobina sigurno nestrpljenje. Nisam umela da čekam pravi trenutak niti da u tom čekanju verujem da će planovi da mi se obistine, ni da će sasvim novi da se pojavljuju kada te stare prerastem ili izgustiram. Tako ni slutila nisam pre deset godina da će zabrana zapošljavanja u školama i još usputnih razočaranja doprineti da budem gde sam sada. Naprotiv, kako to samo kad ste mladi možete, vidite samo neuspeh i kraj, a sve je u stvari uvek bio samo novi početak, i to i u školi i u firmi koje su fokusirane na ono što nikada nije bila moja šolja čaja – pravo i ekonomija, ali sam odlučila da sama zakuvam.
Prvo radno mesto bilo mi je u srednjoj školi sa ekonomskim i pravnim usmerenjem, u kojoj sam posle godinu dana dobila novo zaduženje – praktičnu nastavu korespondencije. Iako paragrafi nikada nisu bili moj svet, računi takođe, a ni sastavljanje poslovnih pisama i pregovaranje, kroz pripremu tih časova naučila sam da nema takvih međa među disciplinama koje se ne mogu prevazići. U toj školi javio se i prvi znak da je dečji san bio pogrešan, i da nisam volela samu sebe toliko da mogu da kažem da to nije bilo za mene. Sve me je pogađalo, sve me je lično doticalo, i polako udaljavalo od svoje suštine. Morala sam dobro da ogulim kolena da bih shvatila da je to bila samo jedna odskočna daska za bolje što dolazi.
Posle još nekoliko zamena na mestu nastavnika srpskog jezika odlučila sam da poptuno promenim cilj i jedan san zamenim novim, u tom momentu bilo kojim. Među bezbroj mejlova koje sam svakodnevno slala jedna firma je izabrala da me pozove na mesto lektora i korektora, sa opet istom temom, već pogađate – pravom i ekonomijom. Propisi, sudska praksa i poslovna pisma bili su mi svakodnevna literatura, a radni dani tekli, kako smo se ponekad šalili u kancu, u stilu „godina prođe – da nikad”.
Sve to znači da nije uvek prokletstvo kada vam je dosadno na poslu, verujte, jer dosada nagna da razmišljamo o tome kako da je odagnamo, a tad dolaze dobre ideje na um. Naime, urednica je htela da osveži pomalo težak stručni koncept časopisa „Lege artis ‒ propisi u praksi” i zamolila me da dam neku ideju. Istraživala sam u kojoj se to tački seku pravo i jezik kako bih svojim znanjem stvarno mogla da doprinesem i otkrila forenzičku lingvistiku. Tako sam višegodišnju lekturu upotpunila pripremanjem tekstova za kolumnu „Kad jezik presudi”.
Konačno se nije sve svodilo na uvek jedne te iste konstrukcije zakonskih tekstova i rešenja nadležnih organa. Jednom kada sam počela da čitam, nisam više mogla da se zaustavim jer mi je bilo zanimljivo nešto tako apstraktno dobija svoju primenu u svakodnevnom životu. Pretresala sam dostupnu literaturu o metodama i sredstvima forenzičke lingvistike, poznatim profesorima, ali i saradnicima policije širom sveta, slučajevima i sl. Iako je literatura na engleskom jeziku obimnija, kvalitetne tekstove pronalazila sam i u izdanjima Policijsko-kriminalističke akademije i filoloških fakulteta u Srbiji i ostatku regiona, ali i u svakom drugom glasilu u kom se pojavilo nešto o tome. Često je bilo vrlo zamorno u cajtnotu s rokovima za štampu pronalaziti, postupno prevoditi i tek onda uobličavati u sopstvene misli sav taj sadržaj. Držalo me je oduševljenje zbog sve više novih primena te discipline i konkretnih slučajeva u kojima je studijski jasno prikazano kako lingvističkim sredstvima može da se dokazuje autentičnost poruke ili osobenost autora.
I sad ponekad, jer malodušnost je verna svakom ko nešto započne, pomislim da nije moja staza na kojoj sam. Verovatno zato što mi intuicija štekće. Verovatno i zato što ne mogu da se oslobodim brige da li ću uspeti u svemu što sam namerila. Jedino što osećam je da sam ovim spojila dva glasa:
- jedan slobodan, koji ideje pronalazi u svakom damaru oko sebe i ne ograničava se zahtevima tržišta, i
- drugi, koji me je i sam zvao, podstaknut svim što sam do sada učila i, kako mi se činilo, silom prilika radila.
Zanimljive uvide do kojih sam došla sada želim da predstavim i drugima, posebno zato što je veoma malo literature na srpskom jeziku o disciplini kao što je forenzička lingvistika, odavno prepoznata i uvažena u zapadnim zemljama.
