Kako do srednjoškolske diplome forenzičara (lingviste)?

Vrlo rado obukli biste beli mantil, ušetali u laboratoriju koja, bar na ekranu, podseća na zabavni park i isprobali sve one spravice da biste testirali neke teorije i uhvatili nekog okorelog kriminalca? Pre toga treba da se odlučite za samo jednu oblast jer, ne!, jedan genijalac u laboratoriji ne zna sve, bar ne onako kako je u TV serijama prikazano, nego ih ima mnogo specijalizovanih za pojedine oblasti. Na primer, postoji forenzička antropologija, forenzička odontologija (utvrđivanje identiteta preko zuba), forenzičko inženjerstvo i mnoge druge discipline. Dakle, u forenzičkim laboratorijama zaposleni su stručnjaci različitih profila, s obzirom na to da različite metode zahtevaju znanja i veštine iz različitih nauk i njihovu primenu u oblasti krivičnog prava. 

Pre samog odabira oblasti, nije loše da obavite i dobru introspekciju jer, pored stručnog znanja iz lingvistike, hemije, psihologije ili istorije, jedan dobar forenzičar treba da:

• bude radoznao, što znači da mu nije dovoljno slabo ili nikakvo objašnjenje neke pojave, već da uvek traži više i potpunije;
• ima razvijene veštine zapažanja, kao Šerlok Holms, tako da uvek primeti jedva vidljiv otisak cipele ili neznatnu razliku u intonaciji u govoru osumnjičenih;
• strpljiv, tako da postupno i precizno prikuplja, meri i zaokružuje dokaze;
• dobre komunikacijske veštine, jer ponekad od toga zavisi koliko informacija i kog kvaliteta će prikupiti u komunikaciji sa svedocima, veštacima ili osumnjičenima;
• gaji strast prema jeziku uopšte (za forenzičku lingvistiku), nesumnjivo, jer ako nije dobar poznavalac jezika na kom se bavi svojom disciplinom, neće biti ni dobar forenzičar;
• bude odličan poznavalac pravnih procedura, što znači da na adekvatan način beleži i analizira dokaze.

Priprema za forenzičko obrazovanje

Ono što je obično problem kod nas jeste kako doći do informacije o smerovima u školama i na fakultetima na kojima se učenici i studenti osposobljavaju za posao forenzičara, a pogotovo za neku konkretnu granu forenzike kao što je forenzička lingvistika. Ukoliko imate dovoljno znanja o društveno-istorijskim okolnostima naše zemlje, prilično vam je jasno da toliko specijalizovanih smerova ne postoji, ali ni da se usluge toliko specijalista u domaćim laboratorijama, na sudovima i u policiji baš i ne koriste. To ne znači da se situacija neće popraviti popularisanjem ovakvih disciplina i osvetljavanjem za širu publiku svih mogućnosti primene istih. Zato vam preostaje da istražujete sajtove raznih srednjih škola i fakulteta i dobro proučite gde sve možete da se zaposlite sa diplomom konkretnog smera.

Drugo što može da učini svako onaj ko želi da postane forenzičar je da s nekim forenzičarem razgovara o svim segmentima tog posla, odnosno o svim pozitivnim i negativnim stranama. Na umu imamo to da oni koji su zaposleni u policiji nemaju uobičajeno radno vreme, ili ga nemaju uopšte, ali i da su situacije s kojima se suočava onaj ko izlazi na lice mesta i prikuplja dokaze, kao i onaj ko ih analizira, vrlo često više nego neprijatne. Ko sebe vidi u takvoj laboratoriji, mora da razmisli o tome ima li ono što je potrebno da bez zadrške prihvati i ono što je zanimljivo i ono što je opterećujuće na takvom poslu.

Uvođenje forenzike u srednje škole

Stalno se govori kako sistem obrazovanja mora da prati zahteve tržišta, ali i da u našim srednjim školama i dalje postoje smerovi za stručnjake koji više nisu potrebni, tj. za zanimanja koja su prevaziđena. O tome koliko je ovaj sistem prevaziđen i često vrlo naporan i za đake, i za roditelje, i za nastavnike, može se govoriti neiscrpno, ali ovde mogu samo da ukažem na mogućnosti onih koji su radoznali u tom smeru da se bave nekom granom forenzike.

Pojava smera za operativnu forenziku u nekoliko škola u Srbiji govori da ponekad nadlženi imaju sluha za potrebe učenika i tržišta. Uvođenje tog smera teklo je na sledeći način:

1. Inicijativu za razvijanje i usvajanje standarda kvalifikacije „Tehničar za operativnu forenziku” podnela je Hemijsko-tehnološka škola Kruševac 18. 1. 2021. godine Agenciji za kvalifikacije.
2. Agencija je, u skladu sa članom 26. stavom 4. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija RS, 20. 1. 2021. godine dostavila preporuku o razvoju navedenog standarda Sektorskom veću za sektor prirodnih nauka, matematike i statistike, zajedno sa elaboratom o opravdanosti kvalifikacije i inicijalnim predlogom standarda.
3. Nakon analize Sektorsko veće je donelo Odluku br. 608-08-004/2021 od 29. 1. 2021. godine o usvajanju inicijative za razvoj standarda kvalifikacije „Tehničar za operativnu forenziku”, koju je prosledilo Agenciji kako bi se počelo sa izradom standarda. 
4. Agencija je to i učinila, a zatim ga, u skladu sa članom 27. stav 5. Zakona, dostavila Savetu za Nacionalni okvir kvalifikacija RS radi utvrđivanja predloga standarda kvalifikacije.
5. Na osnovu člana 29. stav 1. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS” br. 27/18 i 6/20), na sednici održanoj 8. 3. 2021. godine, Savet je doneo odluku da se utvrđuje Predlog standarda kvalifikacije „Tehničar za operativnu forenziku” i dostavio je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
6. Na osnovu člana 29. stav 2. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS” br. 27/18 i 6/20), ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja doneo je Rešenje o usvajanju standarda kvalifikacije „Tehničar za operativnu forenziku”, koje je objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije – Prosvetnom glasniku” br. 2/2021.

Kako je istaknuto u tom glasniku, povezanost navedenog standarda kvalifikacije s tržištem rada zasnovana je na podacima o zanimanjima koji su utvrđeni na osnovu propisa iz oblasti rada i zapošljavanja, kao i na opisu rada iz inicijalnog predloga standarda kvalifikacije u okviru Inicijative za razvoj i usvajanje standarda kvalifikacije „Tehničar za operativnu forenziku”.

Ukoliko ste u osnovnoj školi, a prepoznali ste se u prethodnim redovima i osećate da biste svoje potencijale mogli da ostvarite baš u forenzičkoj laboratoriji, sve to je dobra vest za vas. Posetite sajtove navedenih škola i proverite koji su uslovi za upis, dok je za studente situacija malo drugačija.

Šta se uči na smeru za operativnu forenziku u srednjoj školi?

Kako je propisano po pomenutom standardu kvalifikacije, tokom školovanja učenici na navedenom smeru treba da nauče kako se izlazi na mesto krivičnog dela, kako se obavlja uviđaj, da kojim slučajem ne oštete neki dokaz ili ga prenebregnu jer, ako ste ispratili dovoljno krimi-serija, jedna greška policijskog službenika može da dovede do oslobađajuće presude za krivca. Znate kada vešti advokat pred porotom dokaže da forenzičari nisu na adekvatan način prikupili dokaze, nisu ih obradili kako je propisano ili je policija prestupila svoja ovlašćenja tom prilikom. Na novom smeru u pomenutim srednjim školama proširuju se dometi klasičnog obrazovanja i pruža podrška mladima koji bi se dalje usavršavali na univerzitetima na kojima su formirane katedre za forenziku ili makar predmeti u toj oblasti.  

Osim toga, učenici bi na kraju školovanja trebalo da budu obučeni i da, između ostalog:

• objasne propisane procedure za uzimanje uzoraka sa mesta događaja;
• objasne postupak forenzičkih laboratorijskih metoda ispitivanja uzoraka;
• objasne značaj održavanja urednosti i čistoće radnog mesta u laboratoriji;
• navedu principe rada sa forenzičkim zbirkama i bazama podataka;
• uporede obrađene rezultate sa referentnim vrednostima iz forenzičkih kataloga;
• objasne bezbednosnu proceduru toka informacija i podataka;
• objasne propise i dužnosti u radu sa ovlašćenim službenim licima;
• opišu načine postupanja sa otpadom u skladu sa izdatim uputstvima za zaštitu životne sredine;
• opišu način upotrebe sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
• navedu standarde i propise i objasne značaj njihove primene za bezbednost na radu, zaštitu zdravlja, zaštitu životne sredine i zaštitu od požara.

Pored svega, postoje i neka opštija postignuća u trenutku kada osobe sa diplomom srednje škole u rukama pođu u potragu za poslom, a to je da, između ostalog:

• budu osposobljene da vešto komuniciraju u različitim kontekstima i delotvorno na jednom stranom jeziku;
• produktivno primenjuju matematičke modele, tehnička i tehnološka znanja i informacione tehnologije pri rešavanju problema;
• uspešno upravljaju procesom učenja, unapređuju svoju karijeru i kompetencije na osnovu sopstvenog iskustva i saradnje sa kolegama;
• odgovorno i produktivno učestvuju u životu organizacije i društvenom životu.

Učenje forenzike u školama u svetu

U mnogim zemljama širom sveta postoje obrazovni programi koji omogućavaju učenicima da se upoznaju sa principima forenzičkog rada već u osnovnim i srednjim školama. Ovi programi uključuju letnje škole, radionice i kampove koji kombinuju teorijsko znanje sa praktičnim iskustvom.

I. Kada je reč o SAD:

Univerzitet Tifin iz Ohaja organizovao je letnji kamp Akademije forenzičkih nauka (eng. Forensic Science Academy Camp) za srednjoškolce u junu 2025. godine. Učesnici će učiti o kriminalističkim istragama, obdukcijama, forenzičkoj biologiji i hemiji, analizama krvnih tragova, balistici i digitalnoj obdukciji. To uključuje i rad sa stvarnim forenzičkim stručnjacima. Isto u Ohaju održava se poludnevni Kamp za kriminalistiku i forenziku Univerziteta Ksavijer od 16. do 19. juna 2025. godine za učenike od 8. do 12. razreda. Oni će učiti o pakovanju i označavanju dokaza, analizi otisaka prstiju, analizama uzoraka kose pod mikroskopom, ispitivanju otisaka guma i analizama krvnih uzoraka.

Na Univerzitetu Južna Karolina oformljen je program Avanture u forenzičkoj nauci (eng. Adventures in Forensic Science) za učenike od 6. do 12. razreda, koji se održava u junu i julu 2025. godine. Učesnici će učiti o latentnim otiscima, analizama krvnih tragova, otiscima obuće, dijagramima mesta zločina i prikupljanju DNK dokaza. Program uključuje i istraživanje simuliranih mesta zločina.

Letnji institut za forenzičke nauke koledža Sveta Marija iz Indijane osmislio je Letnji institut za devojke od 9. do 12. razreda, koji se održava u julu 2025. godine. Učesnice će analizirati simulirana ubistva, prikupljati fizičke dokaze kao što su otisci prstiju, vlakna i uzorci kose, koristeći biologiju, hemiju, matematiku i deduktivno razmišljanje. Program uključuje i posetu policijskoj laboratoriji. Takođe u Indijani postoji Letnji kamp srednje škole Univerziteta Bol Stejt, besplatan za srednjoškolce od 9. do 13. juna 2025. godine. Učesnici će učiti o analizi krvnih tragova, otiscima prstiju, mobilnim uređajima, kao i učestvovati u laboratorijskim vežbama i posetama forenzičkim agencijama.

Letnji kamp za forenziku Univerziteta Zapadne Virdžinije za učenike od 11. do 12. razreda, koji se održava u junu i julu 2025. godine, omogućava učesnicima da uče o latentnim otiscima, smrti, forenzičkoj psihologiji, oružju i tragovima, forenzičkoj biologiji i hemiji, detekciji dokaza, simuliranim mestima zločina i svedočenju na sudu.

II. U Australiji vrlo aktivno organizuju se Radionice kriminalističkih priča (eng. Crime Story Workshops) u Novom Južnom Velsu, koje vodi bivši detektiv Luk Tejlor, sada učitelj engleskog jezika, namenjene učenicima. Učesnici se upoznaju sa forenzičkim naukama koristeći stvarne CSI tehnike poput otisaka prstiju i DNK analize. Radionice se održavaju u bibliotekama i školama širom države.

III. Naši susedi u Hrvatskoj, tj. gimazija iz Rijeke oformila je radionicu Forenzika u školskim klupama. Učenici su učestvovali u edukativnim aktivnostima vezanim za forenziku, stičući osnovna znanja o ovoj oblasti.

IV. Iako u Francuskoj specifični forenzički kampovi nisu široko rasprostranjeni, postoje naučni kampovi koji uključuju forenzičke teme, kao što je Naučni boravci za tinejdžere i decu (franc. Les Séjours Scientifiques pour les Adolescents et les Enfants). Takvi kampovi nude učestvovanje u istraživačkim projektima u oblastima poput biologije, hemije i tehnologije, pod vođstvom obučenih naučnih edukatora.

V. Velika Britanija nudi brojne programe za mlade zainteresovane za forenziku:

• InvestIN Education – The Young Forensic Scientist Weekend: Program za učenike uzrasta 15–18 godina koji uključuje simulacije mesta zločina, analizu otisaka prstiju i DNK analize.
• Burgess Hill Girls – Forensic Science Week: Letnji kamp za decu uzrasta 7–10 godina koji obuhvata tehnike poput otiskivanja prstiju, hemijske analize i ekstrakcije DNK.
• The Perse Summer School – Discovering Forensics: Program za decu uzrasta 7–10 godina koji uključuje analizu otisaka prstiju, mikroskopiju vlakana i tipizaciju krvi.
• Royal Institution – Forensics (Ages 15–18): Radionica koja pokriva analizu mesta zločina, identifikaciju otisaka prstiju i analizu DNK.
• Field Studies Council – Science Lab Camp: Kamp za mlade uzrasta 16–18 godina koji uključuje forenzičke tehnike poput analize uzoraka i PCR analize.

VI. U Rusiji postoje letnji kampovi koji nude različite obrazovne programe. Jedan od njih je Artek: Međunarodni dečji centar koji prihvata decu iz različitih zemalja i nudi raznovrsne obrazovne aktivnosti.

VII. U Argentini postoje obrazovne institucije koje nude programe u oblasti forenzike. Jedna od njih je Instituto Sabato: Nudi kurseve u oblasti materijalnih nauka, uključujući specijalizaciju u nedestruktivnom testiranju, što može biti korisno za forenzičke istraživače.

VIII. U Africi postoje inicijative koje promovišu nauku među mladima:

• SciFest Africa: Nacionalni naučni festival u Južnoj Africi koji uključuje radionice i izložbe iz različitih naučnih oblasti.
• LEAP Science and Maths Schools: Nude obrazovne programe u nauci i matematici, sa ciljem smanjenja obrazovnih nejednakosti.
• Africa Young Scientists – Summer Science Camp: Inicijativa koja okuplja mlade naučnike iz različitih afričkih zemalja kako bi promovisali nauku i tehnologiju.

Priprema za rad u forenzičkoj laboratoriji

Dakle, da bi iko mogao da uđe u forenzičku laboratoriju:

• prvo treba da razluči šta želi, koja je to oblast koja ga najviše privlači, jer, kao što se vidi iz pobrojanog, svaka disciplina bavi se usko samo jednom stranom istrage;
• drugo, da posvećeno uči i neprekidno produbljuje znanje i veštine u oblasti u kojoj je odlučio da se specijalizuje;
• drugo, treba da odluči da li je spreman da na sebe preuzme ozbiljnu odgovornost (za tok i rešenje slučaja ponekad) i da izdrži teške trenutke u susretu sa detaljima svakog slučaja.  

Mislite li da ste spremni da zakoračite u forenzičku laboratoriju?

Sve je autoportret. Dnevnik. Cela vaša istorija droge je u pramenu vaše kose. Tvoji nokti. Forenzički detalji. Obloga vašeg stomaka je dokument. Žuljevi na tvojoj ruci govore sve tvoje tajne. Odaju te zubi. Tvoj naglasak. Bore oko usta i očiju. Sve što radite pokazuje vašu ruku – rekao je američki romanopisac Čak Palahnjuk, autor čuvenog „Borilačkog kluba”

Ako je tako, i ako se slažete sa onim što Palahnjuk tvrdi, krenite smelo u svoju budućnost.