Čak i kad je izgledalo da će svet da je proguta i ispljune polomljenu, na obali mora bila bi bezbedna. Na moru je mogla da ide bosa i da spava gola – uobičajeno je. Mogla je da gladuje i da se natrpava sladoledom i koktelima – dopušteno je. Mogla je da se isplače u talasima videvši oca kako je nosi na ramenima dok pliva, i da zažmuri i potone, kao onda kad je mama namerno potapala, čekajući da je zbijeni talasi silom vrate. Na moru veruje da je i njena koža dovoljno preplanula, a usne dovoljno poželjne. Bar je bilo tako dok je decibeli iz grla četvorogodišnjaka, dok je i sama prelazila preko tri dugačka traga na gležnju, nisu razuverili.
„Piše ovde da su meduze dobile ime po žarnim ćelijama kojima love i brane se tako što ih obaviju oko plena (to si u ovom slučaju ti)”, pogledala je saputnica smejući se, „a često sadrže i toksine kojima te ili iziritiraju ili usmrte, ali NE MOGU da jure za tobom… I uglavnom ih nema ovako blizu obali.”
Prstima je merila veličinu otiska pipaka. Pametnjakovići su dovikivali da bi pomogao urin ili ako neko ima sirće, a drugi da ranu treba isprati slanom vodom, a ako su te proklete žarne ćelije ostale u koži, treba ih izvaditi nečim, može i bankovnom karticom! Mališan se i dalje previjao po peškiru. Stariji par Grka dobacivao je da je bila braon boje. Baka uplakanog mališana ipak je htela kod lekara jer šta ako je bila plava! Mali nije imao nameru da utihne.
„E, jel znaš da se meduze jedu”, oduševio se glas pored nje, „čak štite mlade ribe od predatora, a krabe ih ladno koriste kao taksi.”
I ne samo da su neke meduze toliko velike da mogu da obuhvate ceo brod, na primer onaj kojim treba da odu na krstarenje, nego se preoblikuju iz polipa u odraslu meduzu i obrnuto, što znači da će živeti zauvek sa malo njenog soka u organizmu. Utihnula su dovikivanja i smeh prenatrpane plaže. Strah je održao svet, pa bi valjda trebalo da joj bude drago što sad zna da je opravdan.
Posle malo vremena ponovo je svoje nesavršeno bronzano telo uronila u vodu, pazeći na braon, plave i roze odsjaje pečurke, zvona ili padobrana ispod površine. Njena ljubav silom se osnaživala dok nije ponovo osetila blagi udar struje na svojoj nozi, i kriknula. Njena saputnica je izvela onaj glupi potez svih glumaca iz horor filmova, pa je lepo istetovirana po stomaku.
Ništa nije vredelo to što su prekosutra prepešačile dobra tri kilometara preko brda do nove plaže, prozirne svetloplave vode. Kad je na dnu videla nešto crno, panično se odmakla. Jež? Zmajolika otrovna riba? Jegulja? Kamen samo ili trava preostala od sinoćnje orgije vetra i vode? Dok je bežala iz vode čula je uzvik „Evo ih opet”. Zenice su joj se raširile, a stopala ukopala u prijatno vruć pesak. Znala je da mora ponovo da prohoda metar po metar dubine dok se osvrtala vidi li je ko.
