Da li nadimci nastaju tek kad nas ljudi dobro procene, pa odluče koja je to reč koja nas jednim zamahom predstavi, ili prvo bude nadimak, kojem se onda upodobimo i ispunimo ga svojim karakterom? Šta je starije? I da li su oni slika samo naše ličnosti ili pak i onih koji ih smišljaju?
Nadimak najčešće nije samo dodatak imenu nego kao da prethodi identitetu: on govori o nama mnogo više od imena. Ispada da u onoj latinskoj maksimi Nomen est omen treba zameniti ime nadimkom. On je naš usud ili ipak predskazanje, usmeri nas ili odredi, kao najprecizniji pokazatelj našeg karaktera ili načina na koji nas okolina doživljava i (ne)prihvata.
Nadimci su često podrugljivi. Nečije oko zaustavi se na telesnom nedostatku, nespretnosti ili jednom doživljaju i eto obeležja za ceo život. S druge strane, mnogo govori i to kada neko nema nadimak niti ga je ikada imao. Možda se mnogo krio i pribojavao reakcija, pa nije uspeo pošteno da se osramoti i dobije nadimak. Nadimci koje na Balkanu nose cele porodice, koji su vezani ili za posao koji je neki predak obavljao ili za dominantnu osobinu po kojoj je ostao upamćen, prenose se s generacije na generaciju. Tatina familija ima špicname (nem. schpitzname), što je običaj u Vojvodini, a to je Čapini. Dakle, oni su presuda i putokaz i do nas i od nas ka svetu.
Do ovolikog mudrovanja o nadimcima došlo je zato što sam se setila svojih dok sam pokušavala da smislim kako će se moja Instagram strana zvati. Počela sam od svojih inicijala MR jer opet ne bih da se pod punim imenom i prezimenom, sa sve svojom slikom, namećem, ali to je već moj problem zašto i kako da zauzmem svoje mesto na ovom svetu. Tim inicijalima potpisivala sam se dok sam radila u školi, a onda sam ih ostavila i na svakoj slici koju sam dosad završila, ćiriličkom varijantom. Činilo mi se da zbog toga treba da budu deo nove priče, ali i da nešto nedostaje. I tu moj mozak počinje da se vrti, a svako ko me poznaje zna koliko intenzivno mogu da se izgubim u sopstveni mislima (što bi se reklo overtinkujem).
Prvo nisam mogla da se setim da me je ikad iko zvao drugačije od nadimaka koji se lako izvode iz mog imena ‒ Mica, Cica, Micika, Micka, Miličica. A onda su mi u sećanje pohrlili Radovan i Madrina, R i M mojih inicijala, moja znamenja. To ne znači da ubuduće neću zaraditi neki novi, koji će objediniti sve strane moje ličnosti.
U razredu u osnovnoj školi imali smo tri Milice, i onda su dečaci, da bi nas razlikovali, odlučili da nam nadenu nadimke po prezimenima, pa je meni zapalo Radovan. Toliko me je uznemiravalo to što nosim muško ime, a danas mi je to kul. Radovan je iz vremena kad sam bila neustrašiva klinka koja je verovala da stvarno sve može i da će u svemu da pobedi. Išla sam na takmičenja iz svega i sukobljavala se kad god mislim da treba.
Odmah za njim stigla je i Madrina, nadimak koji se zakačio za mene na fakultetu, nakon poznanstva s kuminim koleginicama s grupe za španski, za koje sam i danas Madrina. Za razliku od Radovana, taj nadimak mi je od početka prijao. Dobro se prilepio i dugo potrajao, a nosi u sebi neku punoću Španije i mekoću bliskosti u odnosima. U to vreme bila sam mnogo opreznija i u sukobima i u stremljenjima, štošta mi se već obilo o glavu i prizemljilo me, ali sam i sve manje verovala u sebe, a sve više u veliki zli svet koji mi neće dati mnogo prostora, niti sam imala herca da taj prostor sama zauzmem, dok se ne razgoropadi Radovan.
| Radovan vs. Madrina | |
| Radovan se usudi da vozi kvad po pustinji iako nema vozačku dozvolu | Madrina pretraži sve stranice o nekoj temi pre nego što se upusti u to |
| Ma šta, kvad, Radovan spakuje kofere i ode sam tamo gde želi jer drugi ne mogu da se uklope | Madrinu baš uhvati trema jer se vlasnik stana u Madridu ne javlja, a nije poslao kod za ulazak u zgradu, a ona je ispred, a pre toga se nije pojavio prevoz od aerodroma, ali ipak uspe |
| Radovan stane na klizaljke i zaleti se i preleti ogradu | Madrina više ne sme da kliza i kaže sebi da je to zbog gužve na klizalištu i mnogo dece |
| Radovan se prijavljivao na svako moguće takmičenje | Madrina tazmišlja da li i ovu stranicu da pokrene |
| Radovan uleti u ferku bez obzira na batine koje će dobiti | Madrina odmerava moguće modrice, ali ipak prijavi bivšeg poslodavca (ili je to Radovan nadvladao) |
| Radovan je nosio preširoke majice i košulje, pozajmljene od starijeg brata i oca, najviše zbog promena na svom telu, naročito grudi | Madrina obuče haljinu ili pripijenu majicu i boli je uvo kako joj stoji |
| Radovan se spakovao (korona je bila, bez poseta) i otišao u bolnicu sam | Madrina se nada da ne mora sve uvek da bude tako teško (i samotno) |
Radovan pogreši, padne, ustane i otrese kolena, Madrina prerazmišljava do besvesti šta je moglo drugačije. Ni jedan ni drugi nadimak ne znače moje zrelo doba ‒ ovo sada, sa 40 godina, kada se i dalje plašim raznih stvari, ali više ne ustupam pred njima. Idem tamo gde me srce vodi i izdržim tremu kad osećam da je to to. Dakle, dve strane u meni, radoznala i spretna, i sumnjičava i smotana, uvek su se borile i još uvek jedna nije nadvladala ‒ Madrina ili Radovan, ona koja voli strukturu i tačnost ili ona koja želi da se oslobodi kontrole i intuitivno stvara.
